Kumin kutak

 

Dobro dosli na ovaj kutak.

Odavno sam osetila da izmedju nas ‘ima neka tajna veza' po tananim vibracijama prepoznatljivim u vasim pisanjima i nasim druzenjima u sobi “1001 noc” (neprespavane noci, dabome… )

 
A ovaj Pal , kao sredstvo ljudskih produzetaka, ima najsnazniji uticaj na sve nas bas zato sto je, po nekim tumacenjima, produzetak naseg licnog nervnog sistema. Zato se prijatelji, koji ovde pocnu svoje druzenje, druze na specifican nacin a stari prijatelji, izgubljeni usput u zivotu, obnove prijateljstvo i dodaju mu onu zaboravljenu ili nikada pre postojecu toplinu.

“Sedeci” u ovoj nasoj sobi, shvatila sam kako se iznenada, poput bljeska, ovde srecemo i druzimo, mi ljudi slicnih interesovanja a svi opet razliciti na neki nacin. I koliko god je ponekad i neprijatna, ova komunikacija zna izroditi mnoga lepa 'cuda'.

Jedno cudo je i ovaj sajt na kome ce se naci mnogo lepih tekstova, slikica i… i… ali o tome ce, ako bude potrebe, da kaze domacin sajta.

 

Nemam vremena

 Prezauzetost, stalna trka i zurba je karakteristično za ovo naše vreme. Savremeni čovek mora da trazi da bi ostao na mestu da ga vreme ne bi pregazilo.

Na ovu temu problema sa vremenom bih htela da nešto kazem ali u jednom drugom smislu:

U svakidašnjem govoru dosta često se koristi izraz "nemam vremena"

Sa tim izrazom nikada nisam uspostavila neki dobar ni blizak odnos. Uvek sam osecala neku nelagodnost kad sam se sa njime susretala i kad sam sa njime dolazila u kontakt. I zato sam ga vrlo retko koristila.

Sama gramatičko logička osnova izraza "nemam vrmena" mi ne lezi. Kad povezemo glagol imati sa imenicom vreme, označit ćemo neki odnos posedovanja - to znači da neko raspolaze sa nečim; da nešto ima u svojim rukama. Raspolaganje u sebi sadrzi mogučnost upotrebe i otudjenja.

Vreme kao pojam je fenomen. Vreme je predmet izučavanja u mnogim naukama posebno u fizici i astronomiji. Od svih kategorija kao što su prostor, materija, energija, vreme je najteze definisati i za sada najbolje do čega se došlo je - vreme je četvrta dimenzija prostora. Van vremena ništa ne moze da postoji, van vremena ništa nemoze da se dogadja. Vreme je i beskonačnost i svi milioni godina kojima se bave astronomija i arheologija, a vreme je onaj najkraći delić sekunde jedan trilioniti deo sekunde koji je izmeren u Masaćusetskom institutu za tehnologiju, taj najkraći merljivi deo vremena u kom se zbiva nešto u jezgru atoma.

Izraz "nemam vremna" najčešće spada u domen socijalnog, a ne prirodno naučnog. Taj izraz koristimo da bi na lep način izbegli da negde budemo ili da nešto uradimo time onemogučujemo da se nešto dogodi što je moglo da se dogodi, ili nekoga lišavamo našeg prisustva. U pojmu "nemam vremena" ne radi se o vremenu već o redu vrednosti, o prioritetu stvari. Za neke stvari, ličnosti ili dogadjaje koji nisu pri vrhu nase liste vrednosti i koje nećemo da uključimo u naše planove, često kazemo "nemam vrmena". Taj izgovor para vredi ali ga ne treba zloupotrebljavati. Ne smemo biti sigurni da će nam uvek koristiti. Sigurno ćemo se kajati ako ga budemo nepotrebno koristili i zato treba, kad je god moguće, napraviti vreme i kad god je moguće imati vremena.

Uostalom, ko nam daje pravo da prostoru oduzimao njegovu najvazniju dimenziju.

Nov.2006.god                        Prilog broj: 012

 

Biser

 

Pravo, sjajno zrno bisera se ceni  još i danas kao i u prošlim vekovima.  Premda nikada nismo videli kako se baš izgradjuje, sigurno  znamo da je  ono plod bola  i nevolja  školjke zvane bisernica.

 

Ova vrsta ško1jke mirno zivi na mor­skom  dnu u blizini  obale, uglavnom Indije i Okeani­je. Budući da je miluju  struje tople morske vode, ona samo povremeno otvara jedno svoje krilo da bi primila hranu a zatim se zatvara da bi se hrana preradila.  Na hiljade školjki  tako spokojno pro­vodi svoj zivot.

 

Medjutim, obalama tropskih  mora ne ćarlija uvek samo prijatan povetarac.  More se često uskoleba, podignu se visoki talasi , obale tada preplavljuju brda slane penušave vode. Tako se pesak udru¸uje s morskim talasima , te ško1jke bivaju  bombardovane  sitnim zrncima peska. Ako neka ško1jka bisernica odškrine svoje krilo u trenutku kad zrnce peska mo¸e da uđe u njenu unutrašnjost, u njen plašt, ona reaguje na tu neprijatnost. Ona te¸i da zaokru¸i  oštre ljuspice  peska koje je ¸uljaju i zato  “ plače” , luči sluz. Ova sluz brzo otvrdnjava i tako nastaje sjajna sede­fasta loptica. Ona i dalje  ¸ulja  svoju  domaćicu- školjku te ona iz dana u dan luči sluz ne bi li još više zaokru¸ila  strano telo u sebi . . Tako loptica sve više raste, dobija sjaj, postaje veća i veća, zaroblje­na zagrljajem čvrstog oklopa školjke. 

Vreme pro­lazi…. Loptica raste.  Biser se rađa.

 

Dok nisu bila pronađenja ronilačka odela, dok se nije rešilo snabdevanje ronioca sa  kiseonikom , oni su često ¸tvovali  svoj ¸ivot da bi s mukom  i naporom  izvadili bisernu  školjku. Školjku  bi otvorili, i u ru­ci ronioca bi zablistao biser. Trud se isplatlo.

 

Biser je tako stizao na tr¸ište. Otkupljivali su ga bogati trgovci, carevi i drugi moćnici. Iz istorije  sa­znajemo da su oholi rimski  carevi kao Neron, otkupljivali  skupocene bisere i rastvarali ih  u vinu di bi na taj naćin pokazali svoju moć. Oni nisu cenili  vrednost bisera. Nisu ćak cenili ¸ivote koji su se ¸rtvovali  da bi se do njega došlo.

 

Tako je bilo nekada. Danas se zna za jedan veliki, neprocenjivi biser.  Biser ciji sjaj  nije potamneo –  biser koji se zove  …

Nov.2006.god                        Prilog broj: 011

Naše male tajne!!

Pouzdano znam dragi moji da svaka kuća ima neku svoju tajnu. I ona se brizljivo skriva od gostiju.

Svaka kuća ima jednu sobu sa koferima. Barem u jednom ima jedno pismo.U pismu je nešto što niko nesme da pročita i sazna. U pismu je jedan deo naše prošlosti koje nismo imali hrabrosti da se odreknemo. U trenucima slabosti tezimo se da niko neće zaviriti u taj stari kofer i naše uspomene.

U svakom ormanu ima jedan mantil, u muntilu dzep, u dzepu iscepan vrh novina ili pomalo zguzvana kutija cigareta. Na njoj na brzinu napisan telefonski broj. Ime pamtimo samo mi i mesto i vreme gde smo se upoznali i šta je bilo posle. Nikad više nismo upotrebili taj broj. Sluzi nam kao šifra za promenu raspolozenja ili kao razlog više za bračnu svadju ako ga pronadje neko kome nije namenjen.

Medju uredno slozenim starim tašnama ima jedna vizit karta koju nikome niste pokazali.

Medju svim pesmama ima jedna koju naročito volite, ali se nikada nećete odati u društvu i staviti je da svira.

Ima jedno ime koje vas natera da se nalo okrenete na ulici svaki put kad ga čujete.

Ima jedan film koji volite ali koji više nikada nećete gledati.

Ne plašite se toliko za te svoje sitne tajne. I druga strana je suviše zauzeta čuvanjem sopstevnih da bi smogla snage da trazi vaše.

Uostalom, zar nije dovoljno to što vam je sadašnjost zajednička.

Mozete makar parče prošlosti da zadrzite samo za sebe.

Nov.2006.god                         Prilog broj: 010

K I Š O B R A N

Poštovani čitaoci, prijatelji end poznanici ,u ovim zimskim danima predstoji period padavina kada će nam izlazak na ulicu biti nezamisliv

bez kišobrana. Pa da se upoznamo malo sa tom vrlo korisnom stvarčicom.

Ako malo zavirimo u njegovu istoriju, videćemo da su ga nekad smeli nositi samo kraljevi i carevi, pape, turski veliki veziri te po neki persijski šah. Kišobran bi tu i tamo sasvim

dobro posluzio, naročito po kiši, ali kud i kamo je više vredeo kao znamen vlasti i moći, baš kao zezlo ili kruna.

Nekadasnji kralj Sijama, kako li se ono zvaaašeeee ?? sam je sebi dodelio mnogo duznosti i naslova pa i ovo: "Vladar bela slona i gospodar 24 kišobrana.

Na ostrvu Javi, svetlije su kišobrane i suncobrane nekada smeli da nose samo poglavice i njihovi najbolji prijatelji, a nizi se

stalez morao zadovoljiti tamnijim. Na Javi raja nije smela otvoriti suncobran ni u snu, a kamoli na javi.

Malo po malo, kišobran su počeli da nose i obični smrtnici. Najpre u Grčkoj i najpre - zene. Muškarci ga nisu lako prihvatili jer su se stideli da nose takvu spravu. Svi bi im se smejali. Za mušku ruku je mač ili štit protiv koplja a ne štit protiv kiše!

Ali, vremena se menjaju! U toku vekova , kišobran se od simbola snage i moči pretvorio u smejuriju. Kada nisu smeli da ga nose, zeleli su ga, a sada mu se rugaju. Ali, da se ne bi previše smejali nekadašnjim običajima, pogledajmo kako neki muškarci ni danas nesmeju da nose kišobran.

Ni dan danas!

To su vojnici a sada i zene koje sluze vojsku.

U srednjem veku je kišobran nestao kao kišobran. Postao je baldahin. Kišobran ili baldahin, ista stvar, samo što je baldahin veći i lepši. I bolje zvuči!

Evropa je ponovo vazno otkrila kišobran za vreme velikih zemljopisnih otkrića. Pomorci i trgovci doneli su ga iz Indije i Kine. I opet su ga najpre nosile zene.

Bilo kako bilo, prvi englez koji je počeo da nosi kišobran, bio je dostojanstveni ekcentrik Dzon Hanvej koji je umro 1786. godine.

Čim se vratio iz Kine, počeo je po Londonu da seta s otvorenim kišobranom. Prolaznici su ga zagledali i zadirkivali ga sve u šesnaest, ali on se pravio englezom, a što mu i nije bilo teško.

Kočijasi su ga se pobojavali da bi im kišobrani mogli pokvariti posao i smanjiti zaradu pa su dostojanstvenog Dzonsa prebili kao zutog mačka...

Nije pomoglo. Dzons nije izneverio svoju misiju. Svremenom su podrugljivci uvideli da zapravo izvlače kraći kraj.

Čudak ostaje suv, a oni mu se smeju i - kisnu!

Dvadeset godina kasnije već je sve zivo u Londonu nosilo kišobrane. Dostojanstveno kao Dzons. I još ga nose.

Sad ovako: kišobran zaista valja nositi dostojanstveno i ozbiljno, a ne neozbiljno, da ne pokisnemo.

Ili ovako: ako se za vreme kišnih dana setimo barem nečega iz vesele

istorije kišobrana, veselije ćete ga nositi.

Makar i pokisnuli!

 

 Nov.2006.god                         Prilog broj: 009

 

                                     PONEKAD...

Ponekad, kad jutro neda da se razbudi od tuge, kad se krmeljiva sećanja lepe za oči, kad je rapsodija u plavom jedina muzika u tvojim mislima, kad padaš sve dublje i dublje u bezdane beznađa, kad više nemaš drugi izbor nego pasti ili boriti se, odjednom… u dubini tvoje duše rodi se neki prkos; pa se otimaš i boriš sa samim sobom, a priznaćeš to je najteza pobeda.

I onda, odjednom pozeliš da se otkačiš; da izvrneš dzepove i prospeš sav taj čemer, da očistiš dušu kroz smeh, pa zaglaviš u “1001 noci”.

I svi smo se sreli ovde u ovoj našoj “kafani” da nam bude lakše, da otvorimo dušu, da zaboravimo, da se napijemo. Istina… ima i kibicera među nama, koji se groze na svaku razbijenu čašu (bola).

 Kibiceru kako ne shvataš da je čaša ponekad prepuna, i da moraš razbiti ili cašu ili srce.

Okreni se oko sebe i pogledaj ova lica što se “lazno” smeše, svako jedna sudbina, svako jedna priča: i mnoga od njih nose neslućene boli.

Ti tamo u ćošku što skrivaš lice u senci…reci mi koga ti izgubi u zivotu? Mozda majku, brata, ljubav ili ne daj Boze dete…ili mozda na ovom bespuću zivota izgubi samog sebe pa se sad traziš ovde među nama.

Ili traziš izgubljeni osmeh…

zivot (kao kelner) naplaćuje svaku popijenu čašu smeha. (Ej zivote, popusti malo, moze li danas jedno piće na račun kuće.) 

A ova naša “kafana - 1001 noć “ nam dođe kao Danteovo - Čistilište, samo su dva puta ispred: ili potoni ili se bori…

Danas sam prilično sentimentalna, neka mi niko ne zameri. A još manje prilazi !

 Nov .2006.god                                Prilog broj: 008

 
 

 KAFFE

Ne znam da li ste čuli da je u Parizu postojala jedna kafana "Kafe de la Rezons". Ona je bila najčuvenija krajem 18. i početkom 19. veka .U nju su svraćali kompozitori, Ramo, naprimer; filozof Russo, Didro i Volter, većina francuskih pisaca iz tog vremena , ugledni snobovi...politicari Robespjer, naprimer, generali - jedan od njih je bio Lafajet i oficir Napoleon, dok se još nije proslavio.U pomenutu kafanu nisu dolazili ni na piće ni na jelo mada je i to bilo na nivou gostiju, nego zbog šaha. Kafe "De la Rezons" bila je centar tadašnjeg šahovskog sveta. Uz pomenute, u kafanu su dolazili i tadašnji najjači svetski igrači. Igrači su se međusobno kladili, prekidali - uspostavljali prijateljstva (kao i mi ovde u “1001 noći “ ),a mnogi potezi za tablom ušli su kasnije u šahovske udzbenike. Međutim, najvazniju šahovsku partiju nisu odigrali profesionalci. Jedan od igrača bio je revolucionar Robespjer čiji je nadimak bio "nepodmitljivi". On je bio najveći protivnik francuskog plemstva i ko se od tih ljudi sa plavom bojom krvi našao pod njegovom optuznicom, mogao je da očekuje i smrtnu kaznu. A on je vazio za jednog od boljih igrača šaha u Parizu. Bio je za mnoge nepobediv i šahovski profesionalci jedva su sa njim izlazili na kraj.Jednom prilikom izgubio je partiju sa nepoznatim mladićem koji se prvi put pojavio u kafeu "De la Rezons". Kao i svaki ubeđeni šahista tvrdio je prisutnima da ga je mladić pobedio slučajno. Mladić je pristao da igraju revanš partiju ali je iznerviranom Robespjeru postavio uslov: ako dobije da mu revolucionar izruči jednog zarobljenika. Seli su, zaigrali i - Robespjer je opet izgubio. Odmah je potpisao naređenje da se markiz De Merju oslobodi tamnice. Trenutak kasnije je sledilo još veće iznenađenje kada se mladić predstavio: bila je to mlada zena pomenutog markiza preobučena kao muškarac. Mnogi od prisutni su je potom zamolili da i sa njima odigra koju partiju ali je ona odbila i sa dragocenim parčetom hartije uputila prema tamnici.

I za nju se više nije čulo u krugovima zagrizenih šahista sve dok nije došla u sobicu “1001 noć.“

p.s.

Ne zelim da kvarim priču samo zelim da dodam; presvlačenja ovde nismo mi izmislili. Njime su se, kao što vidite, sluzili još u 18 veku ( preteče današnjeg PalTalka )

Nov.2006.god                                  Prilog broj: 007

 

VOLITE SE LJUDI!

Mozda ovo sto cu vam sada napisati i nije knjizevnost, a jedan dogadjaj od pre par godina , koji ne bih sada da opisujem, me je naveo da vam ovo napisem...

Braća Tarabići u "Kremanskom proročanstvu" predviđaju, ili bolje rečeno, proriču da će do Velikog rata doći kada cveće prestane da miriše i kada ljudi budu prestali da vole.

Ne znam kada ste poslednji put mirisali cveće, ali sam ga ja proveravala. Buketi koje dobijate za rođendan, godišnjicu braka i ostale proslave slične prirode, sigurno ne širi miris po vašoj sobi. Mirisala sam i neke muškatle i zaključila da ni one ne ulivaju optimizam. Izgleda da nam cveće nije naklonjeno. Barem nama ovde u Kanadi.

Jedina nada nam je da se volimo.

Zdravko Čolić u pesmi kaze:"Ljubav je samo reč i ništa više..."

Ako dozvolimo da i on bude u pravu, onda se plašim da će uskoro proročanstvo Tarabića početi da se ostvaruje.

Znate li da volite i koga volite? Jeste li osetili ljubav, bilo koju izuzev roditeljske?

Volite li komšije iz zgrade i sa koliko njih trenutno ne govorite? Zašto ne govorite sa njima? Znam!!! Ovaj iz prizemlja ima nepodnošljivo unuče, onaj iznad vas stalno istresa posteljinu i to baš iznad vašeg otvorenog prozora, a da vam ne pričam o ovome do vas koji ima sina kretena, a sin kreten voli muziku i to u ponoćnim satima.

Jedino ste vi idealni. U zgradi govorite samo sa onima koje ne viđate, a ostale, iskreno rečeno, mozda i mrzite.

Na poslu ne govorite sa većinom kolega, a posao zahteva timski rad. Kada kuvate kafu, kuvate samo za sebe i kolegu preko puta, a ostali vas ne interesuju. Vaše novine moze da čita samo kolega koji pije kafu sa vama, a ostali moraju znati gde je trafika. Ako vas pitam zašto ne govorite sa kolegama, nećete imati precizan odgovor, ali ste sigurni da ste već počeli da ih mrzite.

Da li ste svesni da ako ne bude ljubavi i ako ne budemo prestali da mrzimo, Tarabići uskoro mogu biti u pravu?

 

Što se tiče familije, ni sami ne znate koga volite. Ustvari, znate, ali za većinu njih je bolje da ne svraćaju kod vas. Znate li vi zbog čega vam stric nije stric, i zbog čega vaša tetka nije više tetka. Znate vi, a znaju i oni.

Braća Tarabići su sve blizi svom proročanstvu.

Da ne idem u širinu, pitaću vas kada ste poslednji put zagrlili rođenu zenu. Naglašavam ovo ROĐENU, jer tuđu ste i pozeleli da zagrlite, ali ste svesni da tu ljubav nije u pitanju, u pitanju smo mi. Nemojte misliti da vaša zena ne pamti dane kada ste joj se udvarali i kada je postojala ljubav. Danas vam je zena samo obaveza ili navika koju ste stekli.

Koga vi u stvari volite?

Najviše volite sebe jer su svi ostali manje vredni.

Najzalosnije je što mogu da zaključim da ste prestali da volite ljude, a svoju ljubav, ako je uopšte ima, posvećujete stvarima ili zivotinjama. Niste ni svesni da je vaša ljubav video rekorder ili muzički stub. Niste svesni da više vremena posvećujete vašem psu, nego bilo kome od onih što vas okruzuju i koji vas mozda vole...Niste svesni da iz vas više ne izvire ljubav.

Braća Tarabići će ipak, jednog dana biti u pravu.

Kada ste poslednji put prolili suzu? Suza je za mene znak da znate da volite.

Pretvorili ste se u dinar, pretvorili ste se u koristi, pretvorili ste se...

Ne dozvolite tarabićima da budu u pravu.

Još danas pozovite komšiju na kafu. Zaboravite da niste govorili, zaboravite njegovo bezobrazno unuče, počnite da se volite.

Sutra skuvajte kafu i kolegama sa kojima ste "zahladneli" odnose. Neka se pitaju zbog čega ste to uradili.

Vašu zenu zagrlite i tako šetajte gradom. Nemojte me pitati ZAŠTO.

Pitate me zbog čega pričam o ljubavi! Znate li da nam sada baš to nedostaje?

Pokušajte da ne budete ono što ste trenutno. Pokušajte da u sebi probudite ljubav, koja je odavno postala "samo reč".

Imate vi ljubavi u sebi, ali ni sami, po neki put, niste sveni toga.

Pokušajmo, ovoga puta svi zajedno, da se zahvaljujući nama ne obistini proročanstvo braće Tarabić.

Nemojte se zavaravati. Jedino što nas moze odrzati na ovoj našoj planeti, u zemlji, u našem gradu, u porodici, to je moja poruka koju je pre mene neko sročio, a ona glasi: VOLITE SE LJUDI!!!

 

Nov.2006.god                                 Prilog broj: 006

 

LJUDI SA CRVENOM RUZOM

 

Dozvolite mi da vam ispricam jednu pricu.Uostalom, treba da znate da ja mnogo volim da pricam price zato sto imam tako dobre slusaoce kao sto ste vi. Danas cu vam pricati pricu o ljudima sa crvenom ruzom a vi cete, verujem, i iz ove price moci da izvucete neki koristan zakljucak.

Ne znam da li ima medju vama onih koji dobro poznaju Njujork jer dogadjaj se zbiva u Njujorku negde kada je rat, II svetski rat zavrsen. Dogadjaj se dogadja na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku. O cemu se ustvari radi? Radi se o jednom mladicu, mladom coveku koji je na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije video a koju je voleo. Ovu pricu sam procitala u jednoj knjizi i toliko je zanimljiva pa bih je kvarila i oduzimala od drazi ako bih to ispricala. Zato, dozvolite mi da taj deo procitam. Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort. 

"Ustao je, kaze, sa svoga sedista sa klupe na kojoj je sedeo na Glavnoj Centralnoj stanici u Njujorku , zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku Glavnu Centralnu Stanicu u Njujorku. Trazio je devojku koje je njegovo srce poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna. Devojku sa crvenom ruzom.

Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi. Kad je sa police uzeo jednu knjigu, zainteresovao se ne za onim sto je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u toj knjizi, vec sa zabeleskama koje su se nalazile na margini skoro svake stranice. Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog rukopisa stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um. Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika.

To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda i pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku. Napisao joj je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju.

Sledeceg dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu kao vojnik na front Drugog svetskog rata. Sledece cele godine i jos jednog meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama. Svako slovo padalo je na plodno tlo.

Zapocela je romansa. Blancard je u jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku ali devojka je odbila da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije. Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za njega kako ona izgleda. Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta, dogovorili su se za njihov prvi sastanak. 7 sati uvece na velikoj Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku.

" Prepoznaces me", - pisala je devojka" - po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru."

I tako, u 7 sati uvece on je bio na stanici i trazio ocima devojku koju je njegovo srce volelo ali cije lice nikada do tada nije video.

I sada, autor knjige, "Ljudi sa crvenom ruzom" kaze, dopusticu da sam Blancard prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta.

"Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka . Njena plava kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile plave kao neki cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su odrazavale cvrstinu ali i odlucnost. Obucena je bila u svetlozeleni kostim i izgledala je kao prolece koje je ozivelo. Krenuo sam ka njoj potpuno zaboravivsi da ona na reveru svog odela nema crvenu ruzu. Dok sam joj prilazio mali provokativni osmeh je presao preko njenih usana i rekla je samo:

"Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru".

"Skoro nekontrolisano, - pise mladic dalje, - nacinio sam jos samo jedan korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel, osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu. Stajala je upravo nekako iza ove prekrasne devojke.

Na sebi je imala prosedu kosu koja je bila sakupljena i pritisnuta vec iznosenim sesirom. Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama su bile cipele sa niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu odlazila je vrlo brzo.Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se razdvojio na pola. Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom kostimu ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s mojim i buzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala. Njeno bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno; njene sive oci su imale svetlucavi i svetli sjaja.

Nisam oklevao. Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama - to je bio znak prepoznavanja sa moje strane. I sada sam shvatio da to i ne treba da bude ljubav vec nesto posebno, nesto cak i bolje od ljubavi. Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan. Ispravio sam se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni a,i ako dok sam govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja.

Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel. Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.Da li biste prihvatili da vas izvedem na veceru?" Zenino lice se rasteglo u prijatan osmeh.

"Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu" - odgovorila je. " Ali mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla, zamolila me je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput. I rekla je da ako me pozovete na veceru, da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu preko puta. Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa."

Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel.Prava vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno. Neko je napisao: "kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si".

Ko nosi crvenu ruzu? Obicno oni koji nisu za primecivanje.Obicno oni za koje mislimo da ne treba da nose crvenu ruzu. Da li ste se ikada pitali kako postupamo sa njima, u nasim svakodnevnim kontaktima. Da, sa onima koje svaki dan srecemo sa crvenom ruzom na reveru...

Iz moje radio emisije Hajde da se druzimo

 

Nov.2006.god                                  Prilog broj: 005


 

LJUBAV OLOVKA I PAPIR ZA PISANJE

Olovka i papir za pisanje

Zavoleše se olovka i papir za pisanje formata A4.

Bila je to ljubav na prvi dodir.

Ona , onako iskosa, dodirnu papir i pokloni mu reč.

On, sav uzdrhtao od tog dodira i bez razmišljanja, pokori joj se celom duzinom svoje strane. Čim oseti da ima svu vlast nad njim olovka poče

da ga obasipa rečima. Govorila mu je čas brzo, čas sporo i očekivala da on

reaguje. Papir nije reagovao . Njena uvreda i zelja za osvetom bile su sasvim opravdane. Zeleći da mu se što okrutnije osveti, govorila mu je baš svašta. Jednostavno mu se podsmevala prostim i besmislenim rečima kojima ga je šarala.  
A nije mislila onako kako je radila. Htela je ustvari da mu kaze sve najlepše što zna ali protiv sebe nije mogla.

Uvrediti ga ili se slomiti.

On je i dalje ćutao. Nije imao šta da ka¸e. Znao je da ga voli i da ce ga svakako dodirnuti pravom rečju. Čekao je. Odjednom, ona se odvoji od njega i pogleda ga.Gledao ju je nemo. Posmatrali su se izvesno vreme ali, vaaaj. Bez dodira se nisu razumeli. Obostrana čeznja ih privuče i ona poče da ga dodiruje. Nezno, polako ali uzalud. Prava reč koja bi ih zblizila nije dolazila.

Iznenada osetivši ipak svoju nadmoć olovka se podi¸e visoko i svom tezinom svog traga htede da uništi sve svoje ranije dodire. Zbunjen…mada je očekivao te udarce, nije mogo da se pokrene od šoka. Čuo je promukao glas “ I ovo ću precrtati, i ovo i ovo i sve “, stresao se od uzbuđenja. I olovka je sve grčevitije zelela da ukloni svoj dotadašnji trag i sve se više uvlačila u pore papirnog zivota. Papir je bio spreman da umre za nju. On bez nje više nije mogao da zivi. Ona umorna lezi pored njega. Nije znala šta da misli. Mrzi ga a ne mo¸e bez njega. Ponovo se pridigla, zavodljivo iskosila

kako to ona već ume i pogledala ga. Počela je da drhti, osećala je na sebi pogled one njegove neispisane polovine i znala je da joj se ruga.

Ponovo je klonula na sto.

“Moram biti razumna, moram trezveno razmisliti o svemu i naći načina da

mu pridjem,” – govorila je sebi.

Ponovo je ustala, iskosila se, pogledala ga i počela da mu objašnjava. Bile su to prave reči koje ga ispuniše do kraja.

Kamo sreće da taj kraj nikada nije došao jer posle toga papir je bio osuđen na teško ispaštanje. Morao je da bude prisutan kada je počela da ga vara sa onim iza njega čim joj je on okrenuo leđa . Nije video ali je znao da se ponovo zaljubila. On je sada zaista bio očajan ali ni jednim pokretom to nije

pokazao. Ostao je miran, tešeći se da je najlepši dodir poklonila ipak njemu.

 

Nov.2006.god                                 Prilog broj: 004

 

PRIJATELJI BEZ LICA

Da, satima sedimo i kucamo u tastaturu buljeci u ekran. I cudimo se; sta ovo znaci.?

Sa misem pretrazujemo sobe u lavirintu PalTalka, trazimo nesto ili nekoga, dok sedimo po malo zaneseni. Pricamo jedno sa drugim, kucamo sve nase probleme.

Po nekad formiramo male grupice i udruzujemo se protiv nasih neprijatelja.

Cekamo da neko otkuca nase ime. Hocemo da nas neko prepozna, ali uvek je isto. Saljemo poljupce i zagrljaje i ponekada flertujemo.

Uvece pricamo iskreno i otkrivamo sta nas boli. Sprijateljimo se ali ne znamo da li ce neka od ovih prijateljstava da se zadrze za uvek ili da se brzo zaborave.

Zasto i mozemo preko ekrana da budemo hrabri i iskreni, da otkrivamo nase male tajne za koje nismo imali hrabrosti nikome da kazemo ...

 

Zasto delimo sa drugima nase misli, svima onima koje , ako nemamo kameru, ne mozemo da vidimo, isto kao da smo i slepi ?

Odgovor je valda jedan: Nase tajne moramo nekome da kazemo a to ne mozemo onima sa kojima smo svaki dan zajedno.

Zato se okrenemo ekranu i onima kojima mozemo verovati. 

I. mada je ovo malo glupo, ipak je istina; svi smo mi prijatelji bez lica, i neobicna mala imena.

Zar ne mislite i vi ovako?

 

Nov.2006.god                                  Prilog broj: 003

  SEDAM KLJUCEVA ZA LEPOTU

 

Da li ste ikada razmisljale u cemu je tajna sjajnog izgleda? Da li ste vec cule za sedam kljuceva lepote?

Sigurna sam da ste se cesto, cas osecale zadovoljne svojim izgledom cas samoj sebi izgledale neprivlacno i tada biste se najradije sakrile u misiu rupu.

Zasto je to tako?

 Sminka, naravno ne moze biti  jedini raziog. Kljucevi za tajnu lepotu kriju se, naime, u nama samima a ima ih ukupno sedam. Moje namere su da vas upoznam sa svim tim “kljucevima” unavodinicima i to tako sto cemo malo pricati a onda slusati muziku.

Uostalom, znate vi kako ja to volim da radim.

Prvi kljuc za lepotu je nasa psiha.

Nova Psiho-formula protiv posledica svakodnevog stresa zove se kontrola misli; jednostavno, ne dozvolite

 neraspolozenju i negativnim mislima da uopste uzmu maha. Naucnici su, naime, istrazivali vezu izmedju psihe i tela i zakljucili su: utucen, neraspolozen covek lakse ce se razboleti jer njegove odbrambene snage vise ne reaguju kako treba.

Protiv sredstvo su pozitivne misli. Budite nezni prema svojoj dusi ; mislite na nesto lepo. Naprimer, na lepe trenutke koje ste proveli sa svojim partnerom ili decom. Tada ce u telu poceti da se luci ENDORFIN, hormon srece koji ublazava bol i oslobadja novu energi ju. Aktiviraju se misici i nervi, pojacava se protok krvi i razmena materija, bore nestaju kao da ih je neka nevidijiva ruka odnela.

I savet: poslednja pomisao pred spavanje mora da bude pozitivna.

Noc za to ima dalekoseznije dejstvo. Jer, ta poslednja misao pred padanje u san, ujutiru se vraca kao prva. Ali, pazite! ni u tome ne treba preterivati, jer bi telo moglo da reaguje bumerang efektom - umesto umirujuce droge EN-DOR-FIN-a da proizvede hormon stresa - ADRENLIN

Sledeci kljuc tajne lepote su Hormoni

Zlezda HIPOFIZA kao glavni organizator koji

obezbedjuje funkcionisanje nekog sistema, poruku salje u celo telo. Ona od zena luci hormon Estrogen. Aktivnost hipofize bitno zavisi od nasih osecanja: ako smo zaljubljeni, njene potsticajne snage su jos jace pa se luce i drugi hormoni ljubavi. Jednom potstaknuti, oni se nezadrzivo sire sto opet podstice stvaranje drugih hormona, na primer ENDORFIN.

Hormonski status se moze ispitati analizom krvi i tako ce vas lekar utvrditi da li postoji neki hormonalni poremecaj i shodno tome preporuciti odgovarajucu terapiju.

I svetlost ima znacajno mesto na hipofizu, odnosno na hormonski status uopste. Setnja pod vedrim nebom umiruje i jaca odbrambene snage.

Krvotok

Krvotok takodje ima veze za lepotu. Ako srce, krvotok ili pluca pravilno funkcionisu, i svi drugi organi , ukljucujuci i kozu bice snabdeveni krvlju bogatom kiseonikom. Smetnje se, inace brzo ispoljavaju; visok pritisak izaziva crvenilo na licu, bledilo i umor. Ako jetra i bubrezi ne funkcionisu dobro, oticu kapci i zglobovi na nogama.

Redovno vezbanje, jedini je nacin da se zdravilje ovih organa ocuva, a istovrerneno jaca se otpornost na psihicki stres.

Savet: ujutro i pre spavanja istusirajte se hladnom vodom. Time se potstice protok krvi, jacaju nervi a zahvaljujuci dusevnoj ravnotezi,

 postacete i otporniji na stres. Umesto lifta, koristite stepeniste jer i to povoljno deluje na krvotok Napitak za prociscavanje organizma: caj od koprive odstranjuje stetne materije.

Za one slusaoce koji su se tek sada ukljucili u nas program da ponovimo: tema o kojoj danas govorimo je tajna sjajnog izgleda. Do sada smo govorili o Psihi i Hormonima, Krvotoku a na redu je Spavanje: ne mislim da kazem da sada treba da idete na spavanje. Ne, vec, veceras kad zaspite, sanjajte lepo; zdrav san je najprirodnije lekovito sredstvo, pravi zastitnik vase lepote. Ako spavate manje od 5 sati ili spavate lose, vec ujutro ce vam biti ispostavljen racun: crvene oci, sivkasta i opustena koza, podocnjaci, bore jos izrazitije. Zasto? Tokom dubokog sna telo se regenerise, a u REM fazi kad se oci nesvesno brzo pokrecu, dusa se odmara kroz snove. Posle dobro prospavane noci koza je, zahvaljujuci dobroj prokrvljenosti rumena, glatka i zategnuta, a oci bistre i sjajne. Tokom sna, inace, miruje i vecina organa za varenje. Ustvari, samo jos jetra radi punom parom, cisteci organizam od otrova.

Nocu se, takodje izlucuju hormoni koji oporavljaju iznurene celije koze.

Evo par saveta: vecera neposredno pred spavanje uzrok je nemirnom snu jer organi za varenje, umesto da se odmaraju, moraju i nocu da rade.

Zato treba vecerati cak tri do cetiri sata pre odlaska na spavanje.

S alkoholom treba biti obazriv: samo prva casa izaziva prijatno osecanje umora, a svaka sledeca remeti san. Temperatutra u spavacoj sobi treba da bude oko 18 stepeni, ali pre spavanja sobu svakako treba jos jedno dobro provetriti.

Napitak za lepsi san: caj od mesavine korena valerijana, kamilice, maticnjaka i lavande

Ako neko nije zapamtio recept, neka zapamti nas broj telefona ovde u studiju: 721-7800.

Fizicka spremnost

je jos jedan kljuc da se otvori tajna tajna fizicke lepote lepote. I kozi je potrebna snaga a to znaci da se samo vezbanjem obezbedjuje dobro provetravanje pluca, potstice protok krvi i jaca srce i sve druge misice. Odnosno celo telo dobija dodatnu porciju kiseonika. Koza tako postaje rumena, u glavi je sve bistrije, moc koncentracije se pojacava. Zaista vredi da se dnevno odvoji bar per minuta za trcanje, igru uz muziku, voznju bicikla, ili jednom nedeljno da se 60 minuta vezba u nekom fitnes centru. Ipak, tokom vezbanja morate obratiti paznju na svoj puls; sve dok vam je puls tokom vezbanja ispod 150 otkucaja u minuti (za starije od 40 godina ne vise od 130 otkucaja), vebanje vam prija. Ako je broj eci od navedenih ili vam nedostaje

Vazduh, morate zastati i kod lekara proveriti svoje zdravstveno stanje.

Sto se saveta tice, on je sledeci: mozete vezbati sami kod svoje kuce mozda uz pomoc video kaseta ali vezbanje u grupi u nekom centru pricinjava vece zadovoljstvo i najsigurniji je nacin da cete sve vezbe zaista i uraditi. Idealno je da se posle vezbanja ode u saunu, jer se tako misici opustaju a stetne materije i izazivaci bolesti znojem izbacuju iz organizma.

Teska jela (masna mesa i mesne preradjevine, kao i slatkisi) siguran su uzrok nagomilavanja sala, ali doprinose i slabljenju odbrambenih snaga organizma, ugrozavajuci proces razmena materija a time se povecava mogucnost da se oboli

I nekoliko reci o vitaminima.

Za lepsu kozu, kosu i nokte dgovorni su vitamini iz grupe B. Vitamini A i E (u svim crvenim, zutim i zelenim vrstama povrca) obnavljaju celije. Vitamin C odrzava cvrstinu vezivnog tkiva i jaca otpornost. Vitamin D zajedno sa suncevim zracima stara se o zdravlju kostiju i zuba.

Soja je cudotvorna biljka, u ishrani neophodna za pravilno funkcionisanje organizma, a sadrzi vise znacajnih nezasicenih masnih kiselina nego iste kolicine mesa, mleka i jaja zajedno.

Eto to su vazni faktori lepote.

 

Nov.2006.god                                Prilog broj: 002

ZAVIST

"Zivot je telu srce zdravo, a zavist je trulez u kostima"

(Price 14:30)

Jednom su dva ozbiljno bolesna coveka lezala u istoj sobi, u velikoj gradskoj

bolnici. Soba je bila mala ali dovol