Gospodnji andjeo
Bio je to za gradjane tog velikog grada pravi radni dan, jer su se pripremali da proslave svoj najveci godisnji verski praznik. Praznik se zvao Bozic a u to vreme ljudi su trebali da budu posebno ljubazni prema svima. Raznobojne dekoracije, raskosne vecere, skupi pokloni i vesele svecanosti krasile du grad.
Te veceri ka Zemlji poslan je jedan Gospodnji andjeo. Pre dve hiljade godina on i njegovi prijatelji bili su poslani na istu planetu da objave vest o najvecem dogadjaju koji se ikada dogodio u svemiru. Bila je to noc u kojoj se sam Bog rodio na Zemlji u obliku coveka da bi ljudima dao mir i srecu. Bila je to jedna od najradosnijih misija na koju su se andjeli cesto radosno potsecali.
Ali veceras je bilo sasvim drugacije. Gospodnji andjeo je bio poslan da pogleda stanje sveta i da o tome izvesti nebeski presto.
Posetio je zato najprometniju ulicu na nasoj planeti, jer se nadao da u njoj ima mnogo poboznih koji su svesni kako treba da docekaju dan u koji se rodio Spasitelj svih ljudi. U ulici su po zgradama bljestali natpisi, reklame su plenile paznju, saobracaj i bioskopi bili su prenatrpani, ljidi su se zurno kretali po trgovima, javni gradski prevoz stenjao je pod pritskom ljidi, trgovine su bile prepune, gostionice i barovi nabijeni mnostvom uglavnom muskog sveta, koji ce na taj nacin obeleziti veliki praznik.
A crkve za koje se kaze da su centri religioznog zivota ljudi i njihovih aktivnosti - crkve koje su povodom tog praznika bile predivno dekorisane jaslicama, slamom, diskretnim sijalicama - stajale su prazne.
A ljudi? Hiljade i hiljade njih. Dolazili su sa svih strana - neki iz dubokog siromastva, nedovoljo ishranjeni i odbaceni; drugi iz raskosi, sjaja i visokih drustvenih grupa. A kakvi su to ljudi bili? Drski, ljubomorni, zavidni, nemoralni, lagali si, varali, krali, mrzeli, ubijali.
Strah kojeg su zeleli da zadaju drugima obuzimao ih je upravo od tih istih ljudi , ali i strah od sebe samih , kao i strah od Boga.
Taj isti strah pojacavao je i njihovu zelju za uvazavanjem od strane drugih, zelju za jos vecim ostvarenjima, cesto necasnih ciljeva u sledecoj godini, zelju za mnogim postignucima bez obzira kojim sredstvima ih postigli.
Pomahnitali ritam njihovih koraka jedva je sustizao ocajnicku jurnjavu njihovih misli kao da su trcali napred loveci neku varljivu srecu.
Gospodnji je andjeo pregledao stanje i nasao - mnogo usiljenih smesaka, marstenih pogleda, podsmeha, pretnji, sumnji, jurnjave. Ali nigde u toj guzvi najprometnije ulice andjeo nije nasao iskreni smesak srece - taj pravi simbol Bozica. Kao da niko nije razmisljao o vrednosti tog dogadjaja.
Mnogi, koji to jos nisu stigli, bili su zaokupljeni groznicavom brigom da jos stignu da kupe poklone, jelku, zvezdice i ostale ukrase - bez i malo razmisljanja o tome da je Hristovo rodjenje Bozji dar covecanstvu, da je to objava mira.
Kao da niko nikad nije citao u jevandjeljima da je tada Bog dosao medju ljude.
Kao da niko nije povezivao da je to dete koje je lezalo u jaslicama Vitlajemske staje sam veliki arhandjel Mihajlo.
Niko u gradu se nije setio da je On pomirio svet sa sobom svojom ljubavlju, milosci, istinom i svetloscu.
Neki kazu da je u gradu bilo toplo. Neki da je bilo hladno. Neki da je snezilo. Ne znam. Samo znam da je bilo tragicno.
Te veceri andjeo je seo i, tiho, ali zalosno – zaplakao
25 decembar 2006
Da li ce i ove godine biti isto?
Kakav ce vam biti docek Nove
Danas je 10. Decembar 2006. godina. Dozvolite mi da vas potsetim: Setite se samo sta ste sebi obecali pre tacno godinu dana Da 31. necete docekati mrtvi umorni. Da necete biti kao drugi. Da necete sve raditi na brzaka i u poslednjem trenutku. A tog, 31. je bilo ovako:
Kroz prozor niste videli nista. Prozori su opet cekali neke lepse dane a izgleda i neke lepse godine.
Kada ste pogledali kroz kuhinjska vrata, videli ste serpe, tanjire, case, kasike, viljuske, lonce, i ostali pribor koji je strpljivo cekao na vas jer sem vas, svi u kuci su izbegavali dodir sa deterdzentom i vodom . Pao vam je u oci i usisivac i krpa i masina za ves i cekao vas red u samoposluzi i guzva u saobracaju i jos mnogo sitnih neprijatnosti preko kojih ste morali da predjete da biste stigli u Novu godinu.
A kada ste se vratili kuci, cekala vas je poruka od muza da je jos jednom otisao da se vidi sa starim prijateljima u staroj godini i poruka kojom vam deca objasnjavaju da nista ne brinete jer, sad ce oni.
I tako, vi ste satima cekali da neko bane u kucu i pomogne vam ali nista od toga. I frizura vam je propala, lak na noktima nije izdrzao. I zivci su vam popustiti, i moral vam opao i raspolozenje splasnulo. Sve to pred ponoc a dali ste sve od sebe.
Ako se to ponovi i ove, znaci da je greska u vama.
Probajte da nesto sacuvate za kasnije.
Za sledecu godinu.
10.decembar.2006.god
